Korisnost baterija leži u njihovoj sposobnosti da sporo pretvaraju hemijsku energiju u električnu. Hemijska energija se skladišti unutar baterije i tek kada se baterija ubaci u elektronski uređaj, ona počinje da proizvodi električnu energiju. Nažalost, ako dospeju u životnu sredinu, hemikalije potrebne za ovaj proces mogu biti veoma štetne.

Strogi propisi o proizvodnji baterija obezbeđuju da je malo verovatno da ćemo biti ugroženi tokom svakodnevne upotrebe jer su ove opasne hemikalije bezbedno sadržane u bateriji. Međutim, ako se nepravilno odlože, baterije neizbežno dovode do kontaminacije životne sredine.

Iako su našle svoje mesto u svakodnevnoj upotrebi, baterije nisu bezazlene za životnu sredinu. One sadrže štetne materije, te se stoga svrstavaju u opasan otpad. Sastav i broj hemikalija unutar baterija varira u zavisnosti od tipa, ali lista najčešće uključuje kadmijum, olovo, živu, nikl, litijum i elektrolite. Teški metali imaju dalekosežne negativne efekte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. 

Kada se bace u kućni otpad, baterije završavaju na deponijama, a kako kućište baterije korodira, hemikalije dospevaju u tlo i ulaze u vodotokove. Na kraju stižu do reka, mora i okeana, a neretko se uključuju i u naš lanac ishrane. Takođe, litijum u baterijama može biti zapaljiv kada je izložen okolini. Prema Univerzitetu Batteri, litijum može izazvati požare na deponijama koje mogu godinama goreti pod zemljom. Ovo oslobađa toksične hemikalije i u vazduh, što povećava mogućnost zagađenja sredine ali i direktnog trovanja ljudi. 

Leave a Reply

Close Menu